Najbolje vreme za pisanje je tu, negde, oko 13 časova i 8 minuta. Najbolje, kažem, i stojim iza toga.

Onako probuđeni, pijaca, kafa, ručak se krčka. I šta drugo preostaje nego pisanje posta na karikama. Još pogotovo kad znate da to očekuju od vas.

E, sad, mali problem je izbor teme. Ono da ne bude dosadna, da ne bude ponavljana, da ne bude prepisana, da ne bude preterano poznata. Izbor teme naravno zavisi od inspiracijie i od toga šta nekome želimo da poručimo. I da taj treba da primi poruku baš kako treba a ne da angažuje prevodioce tipa, šta je pisac hteo da kaže. A pisci uvek kažu ono što su hteli i ne zanima ih kako će se to tumačiti, jer jednostavno, to su oni. Zato volim pisce.

Ovih dana, svi se žale na pojavu gripa, visoku temperaturu, kašalj, bolove u grudima, zatim u ramenima. Sve su to simptomi neke bolesti, koju treba dijagnostikovati. Odete apoteku pre nego što dijagnostikujete jer hoćete prečicom da sprečite razvitak bolesti. U apoteci vam ponude cink kao dodatak ferveksu i kao jedno od rešenja za podizanje imuniteta.

Međutim, setim se Albaharijeve priče Cink i tu stanem i više ne slušam apotekarku. Ali, pomislim i na Kafkin Proces, i odem tako bez ičega.