Дневник пользователя Simana

Simana
37, Beograd, Сербия

U poslednje vreme imam strah da će se obistiniti ono što ne bi trebalo.


Sanjam tako, da živim u nekoj zemlji, koja je na ivici propasti. (ne znam zašto baš to sanjam, ima i

lepših snova)

Ali, nije to najstrašnije. Sanjam da je sve obrnuto od normalnog. Da su priznati neobrazovani i

necivilizovani ljudi, da vladaju ljudi koji ne znaju da sastave misao, da su u pisanju najbolji oni koji,

citiram, ''znaju svih 6 padeža'', oni koji imaju problem sa glasovnim promenama, oni koji imaju

problem sa imenicama koje imaju samo pluralia tantum ili sa imenicama koje imaju samo singularia

tantum,…


U nekom škotskom selu prodaje se knjiga sa jednom praznom stranicom izgubljenom u nekom delu svezka. Ako čitalac stigne do te stranice u trenutku kada otkuca tri popodne, umire.


Na trgu Kvirinal, u Rimu, postoji izvesna tačka, koju su poznavali samo posvećeni do 19. veka, sa koje se pri punom mesecu vidi kako se lagano pomeraju statue Dioskura, koji se bore sa svojim propetim konjima.

U Amalfiju, na kraju obale postoji nasip koji nestaje u moru i noći. Negde iza poslednjeg svetionika čuje se lavež psa.

Jedan gospodin cedi zubnu pastu po četkici. Odjednom vidi kako leži poleđuške malena prilika žene, od korala…


22.08.2014

Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u baštama pomeri drveće. Negde zalaje pas, udaljenom ulicom prolaze kola.

A sna nema.
Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe.
Tobom će zagospodariti misli i kretanje duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš.

Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se…


Iz razmišljanja šta činiti dalje, prenu me novo razmišljanje o najdubljem strahu koje se krije u svakome od nas. To su razmišljanja od kojih niko od nas ne može pobeći.
Pred nama je deo razmišljanja Nelsona Mendele i svakako je vredno pročitati.


Naš najdublji strah nije taj da smo neadekvatni. Naš najdublji strah je da smo moćni preko mere.
Naša nas svetlost plaši a ne tama. Mi se pitamo: ''Ko sam ja da budem briljantan, divan, nadaren i poznat?'' U stvari, ko sam ja da ne budem sve to? Ti si božje dete. To što se praviš da si beznačajan, ne služi svetu.
Nema…


Dani se slažu u nizu vreline, koja se prosipa u talasima. Nastavljajući se na niz napuklih crepova spremnih da propuste vodu.

Poređene vangle, šerpe, lonci, lavori, opet u nizu.
Onda, cigle u nizu, zajedno sa cementom. Potom pločice razne.
Zatim red, pa redovi...
Najzad, kolone marširaju.



05.11.2014

Čitam tako čitam. I čitam.


I ne mogu da verujem da čitam to što čitam. Bez preterivanja.

Toliko besmisla u samo nekoliko rečenica. Začuđena sam.

Računam da će biti bolje. Iskreno se nadam tome.

Jer, gore biti ne može.

Rešila sam, zato, da napišem jedan pravi BLOG.

Onako, baš, baš, pravi. Bez preterivanja, bez kukanja, bez patetike i, naravno, bez svega...

Znate li, možda, šta je eufemizam za emotivno uravnoteženje?

Dok čekam vaše odgovore i inspiraciju za BLOG, u nahrupima, poklanjam vam melodiju.



Hoću da znam, koliko još treba da prođe vremena od poslednjeg našeg susreta, da bih mogla da spomenem tvoje ime a da me pri tom ne zaboli u središnjem delu grudi. U stvari, ja sam tebe ispratila. Ti mene nisi mogao da vidiš.

Dok sam išla u koloni, dok smo te ispraćali na put na koji se samo jednom ide, na pamet mi pade tvoja poslednja rečenica meni upućena: Zer nećeš da me poljubiš?
O, da, poljubila sam te usne željne još moje ljubavi. I bila sam radosna zbog poljupca, i bila sam radosna što si ti bio veseo jer si me…


Stvarno si uspeo još jednom da me izbaciš iz šina. Svaka ti čast! Neko bi pomislio da si baš mnogo pametan kad ti to već drugi put uspeva. Ali, ne radi se o tome. Naprotiv, nisi pametan, ni obrazovan, ni formalano, ni neformalno. Bila sam toga svesna svih ovih godina, ali ćutala sam, jer nije bilo bitno.
Odjednom sam progledala. Zamišljaš da to može tako. Nešto kažeš, okreneš se, odeš i to je to. Bez ikakve nadoknade reči sa moje strane. Moram te razočarati. Jesam izbačena iz koloseka, ali ne zbog toga što mi je stalo do tebe, kao prvi put,…


12.08.2014

On je lekar.

Ona je bolničarka.

On je oženjen.

Ona je slobodna.

On je neveran.

Ona je pobožna.

On vozi audi.

Ona ide pešice.

On voli vino.

Ona posti.

On ne veruje nikome.

Ona veruje svima.

Niti jednom

sreli se nisu.


09.08.2014

Nekada je na zemlji živeo strašno bogat car. Imao je toliko novca da ga niko iz njegovog carstva nije mogao izbrojati. Zato car odluči da sam izbroji svoj novac.

Predade vlast nad državom u ruke dvorskog saveta a sam ode u riznicu i poče da broji. Brojao je tako deset, brojao je dvadeset, brojao je čitavih trideset godina, i taman je hteo i poslednju paru da izbroji, kad u njegovu riznicu upadoše neki bradati i naoružani ljudi, a jedan od njih mu reče:
- Care, izbila revolucija, ti si svrgnut sa vlasti, a mi dođosmo po tvoj novac i po tvoju glavu!
Na…


← предыдущая 1 2 3 4 5 ... 16 следующая
Дневники
Дневники обновляются каждые 5 минут