42, Kragujevac, Сербия
Kasnim,voz polazi u 14:45h i imam samo jos pet minuta da stignem i da krenem ka sreci...
Naravno,ne bih ja bio ja da nisam baksuz i da stignem prekasno,a i voz verovatno,prvi put u istoriji pruge stize i odlazi pre uobicajenog polazka....
Nista,kazem sam sebi u brk,ne ostaje ti nista nego da sacekas onaj u 19h...iako je to dobrih cetiri sata,sacekacu hladne glave....A onda pomisao na srecu,verovatno me vec ceka negde,a ja kasnim....
Kako minuti sporo prolaze,kao da vreme ne zeli da prodje,kao da zeli da se zadrzi tu gde jeste,cudno....
Otvaram novine i prelistavam od poslednje strane ka prvoj,to mi je valjda ostala neka navika,da uvek listam od sportske strane ka neobaveznoj politickoj....A onda vetar,kao pusten iz kutije,oslobodjen zidova koji stezu,oduva novine iz mojih vec pospanih ruku,i odnese ih na drugu stranu stanice...
Kad,da li iz slucajnosti ili je tako majka priroda rekla,jedna stranica iz novina kao da me doziva da podjem za njom.(nemojte pomisliti da sam bio pijan ili ne daj Boze drogiran,jer nista nije povezano)....
Ustajem,tromo i mrzovoljno,dosta se losih stvari vec desilo,da mi treba jos ovo ali ipak nagonski ustajem i krecem u pravcu te stranice.....
E,taman sam se sagnuo da dohvatim papir kad ona nalete na mene i obori me kao vetar koji svom silinom obara osuseni list...ustajem,malo poljuljanog ponosa i malo osamucen od udarca glavom u kantu za otpatke,podizem pogled i ugledam nesto zaista neverovatno....njene oci,kao dva rubina,kao da mi se smeskaju a u stvari su bile toliko uplasene da samo sto nisu zaplakale...a ja,poverovao u pricu o ljubavi na prvi pogled....
-Jao,izvini,nisam vas videla-rece ona,a ja kao zbunjeni tinejdzer,verovatno najglupljeg izraza lica,da ni najvestiji karikaturista ne bi mogao da nacrta...rekoh-"aha,nista"...
Mislite da sam ispao glup?Ako tako mislite,bili ste u pravu,ispao sam neverovatno glup...
Ali,ne lezi vraze,eto ponude sa njene strane,poziv na pice u znak izvinjenja,i sta mislite sta sam uradio???Nista...dokaz da sam glup...
Konacno i 19h i eto voza,uh,jedva docekanog...Ulazim u vagon koji ima miris stare koze i ostalih izmesanih ljudskih mirisa,da ne objasnjavam dalje o kakvim se mirisima radilo....
trazim jedno mesto za najglupljeg coveka ovog sparnog dana,i corak,nema ni praznog mesta,sra....!!!
Vau,eno jednog,sad treba pozuriti i na vreme se smestiti,kad opet ne lezi vraze,naletim na moju krasnooku opet,ovaj put mi je delovalo kao da cuva mesto bas za mene,i to se ne ispusta iz ruku,i naravno nisam...
Kad na kraju pogledam,i nisam ispao glup,imam 77 godina i ona je i dalje uz mene,moja sreca,moja radost....sreca nije nikad isuvise daleko od nas,samo je treba na vreme primetiti....
P.S. Nemojte mi zameriti,ipak sam ovo napisao u jednom dahu,pa ako ima glupih delova(sto je sigurno),bez zamerki....
22 просмотров
Комментариев пока нет.
Будь первым - напиши свой комментарий.