Дневник пользователя Dalibor M.
Sweet little words made for silence not talk
Young heart for love not heartache
Dark hair for catching the wind
Not to veil the sight of a cold world
Kiss while your lips are still red
While he's still silent
Rest while bosom is still untouched, unveiled
Hold another hand while the hand's still without a tool
Drown into eyes while they're still blind
Love while the night still hides the withering dawn
First day of love never comes back
A passionate hour's never a wasted one
The violin, the poet's hand
Every thawing heart plays your theme with care…
Kasnim,voz polazi u 14:45h i imam samo jos pet minuta da stignem i da krenem ka sreci...
Naravno,ne bih ja bio ja da nisam baksuz i da stignem prekasno,a i voz verovatno,prvi put u istoriji pruge stize i odlazi pre uobicajenog polazka....
Nista,kazem sam sebi u brk,ne ostaje ti nista nego da sacekas onaj u 19h...iako je to dobrih cetiri sata,sacekacu hladne glave....A onda pomisao na srecu,verovatno me vec ceka negde,a ja kasnim....
Kako minuti sporo prolaze,kao da vreme ne zeli da prodje,kao da zeli da se zadrzi tu gde jeste,cudno....
Otvaram novine i prelistavam od poslednje strane ka prvoj,to mi je valjda…
"TO SU MOJI BISERI"umela je da kaze i da me oraspolozi i kad sam najtuzniji...Ali danas je nema i moje oci ne dobijaju toliko paznje niti od jedne,mada ni jedna nije i ne moze biti kao ona,sve su prazne u odnosu na nju.....
Mada znam da vise nikad nece doci,ja i dalje svaki dan u isto vreme stojim na tom istom mestu gde smo se nalazili i nadam se.Mozda je ugledam,mozda mi se opet onako nasmeje,ali ne,ona je otisla…
ZNAM...POSTOJE I NEKE STVARI LOSIJE OD ONIH KOJE SE MENI DESAVAJU,ALI SU ZA MENE ONE LOSIJE OD SVEGA....
zamara me svaki dan jedna ista stvar....
opa,pojavio se novi blog,daj da procitamo...kad,odmah u startu vidis da je kopiran sa nekog drugog sajta i samo prisvojen kao original,bruka....
da li je to zaista toliko tesko uraditi sam???pa,naravno da nije,isto kao pismo....
svaka cast osobama koje su se stvarno potrudile oko pisanja svojih osecanja,njih je najteze preneti na papir....zato vas lepo molim,smislite nesto sami,pa neka i bude glupo ali se ne ponosite tudjim idejama i mislima.....
nadam se da ce se neko pronaci u ovome i priznati plagiranje,bilo bi fer....
pozdrav
Reci jedne meni veoma drage pesme,koju zelim da posaljem bezbroj puta svakoj osobi....A pesma je sledeca....Moje dame,uzivajte....
Mozda ce se ovaj blog razlikovati od nekog drugog,u stvari sigurno jer uglavnom citamo nesto bezveze....
Mozda ce i ovaj biti nesto bezveze ali za mene sigurno nece biti....
Sve me navodi da kazem da sam se zacopao kao lud ali mi i druga strana govori da nesto i nije bas savrseno...
Poceo sam da radim u jednoj kompaniji i vec se susrecem sa svim pozitivniom i negativnim stvarima,tj.vise sa negativnim nego sa pozitivnim ali sta da se radi.....
Kako svaka kompanija nosi sa sobom i veliki broj zaposlenih tako i ja snosim odgovornost za nekoliko desetina dusa,a to nije ni malo lako,veerujte mi....
Cekajte,sad…
Da reagujem vec jednom.....
Ovaj blog pisem samo zato sto sam se mnogo smorio zbog jedne glupe
stvari.....
Da li je moguce da je pojedinim osobama toliko bitno kako ce
biti ocenjeni,phhhh,gluposti....
Malo sam razmisljao i dosao do zakljucka da se sve ustvari svodi na
to-"OCENJIVANJE",nama zaista nepoznatih osoba i neke cak to ume toliko
da razveseli ili rastuzi....
-"Jao,pa ti si srce,dao si mi desetku"...pa onda pored toga i
...:)))(osmeh)
Zatim,phhh,dao si sedmicu a desetka je bolja,phhh....
Pa i na to dobijes smesak ...:)))),nasta opet kazem,phhhh....
Na peticu se i ne osvrcu jer je to niska…