Dve godine...Pune dve godine kako moje oci traze tvoj pogled,ali ga nema.Nema vise ni onog osmeha,koji mi je i dan danas ostao urezan u mislima.Kako vreme bro prolazi.

Nebo iznad Beograda bilo je sivo,bas kao ovo danasnje.Izgledalo je kao da Bog zeli da sakrije moje suze,moju bol,koju osecam i dan danas kada necije usne izgovore tvoje ime.Rekao si mi da me vise ne volis i da si zbunjen...Rekao si da je kraj,a nisi znao da je za mene to bio pocetak...Pocetak boli i patnje.

Pravila sam se da mi nije nista,da me ne boli,a istina je ta da mi je srce bilo pretvoreno u prah,a dusu je probio mac sa tri ostrice,NE VOLIM TE!

Zelela sam da se probudim,da vrisnem i ispricam ti kosmar.Da me zagrlis jako i kazes mi da je to sve bio samo san.Ali moju zelju niko nije cuo,moje reci niko nije cuo,ni krik moje duse niko nije cuo.

Prolazili su dani i mi smo bili prijatelji...Ali tacno je da tebi nikada nisam bila prijatelj.Nisam te mogla gledati prijateljski,niti te ljubiti samo u obraz...A onda,kao grom iz vedra neba,ti i moja najbolja drugarica,zajedno,zagrljeni...Usne su vam bile spojene.

Proklet bio dan kada sam te zagrlila,kada sam te poljubila.Proklet bio cas kada sam ti dala kljuc mog srca.Prokleta sam ja od kada sam te zavolela.Proklela me tvoja ljubav i osudila na zivot bez icije ljubavi.Jednostavno ne mogu ziveti bez tebe...

Nebo je nocas ogromno i samo ono zna gde si ti sada...LJUBAVI MOJA <3

Kise ce isprati sve,samo moju bol koju veceras osecam nece...