Dragi moji priatelji ako vas jos ovde ima iz onog vremena kada su Karike bile prestizni sajt za druzenje pokusajmo zajedno preko svojih blogova i komentara na njima da otvorimo novu dimenziju druzenja na sajtu  preko nasih misli i razmisljanja na razlicite teme koje nas zaokupljaju. U to ime volela bih da vas cujem na ovu moju temu.

......................................................................................................................

,,Ono sto nas ne ubije - to nas ojaca",

..rekao je Nice, posle je poludeo a onda umro. Zato ja tu njegovu tezi nikada nisam smatrala svojom. Utesne su to reci, ali daleko od istine.Istina je da sve sto moze da nas ubije ne mora i da nas ubije odmah. Ubija nas ponekad mucki , polako, neprimetno. Ubija nasu dobrotu I poverenje. Neznost I iskrenost. Otvorenost, velikodusnost, bistar pogled I meko srce...Prevara, izdaja, niskost, nezahvalnost, okrutnost, nepravda, ne mogu odmah da ubiju. Vec kap po kap...Strpimo se, izdrzimo, rana ce zarasti. Oziljak ostaje - gruba koza. I to je najteze toj laganoj samrti koju po nekad i ne primevijemo.I tako, postepeno, tom kozom se prekrijes a da ne znas kako se to dogodilo? I mozes sebe da tesis- postao sam jaci! Da, ali u dusi je jos jedna struna prekinuta, jos jedno kristalno zvono utihnulo.Nesto ili neko je tamo u dusi umro- neko ko je bio deo nas. I to nas ne ojaca nego nas slama.Sve sto nas ne ubije, jednostavno nas paralise .Ali da li ce nas uciniti jacim ili neosetljivim - ko zna?Treba nam manje onoga sto ubija. I onih koji ubijaju, treba nam takodje manje. Jer su oni ipak ubice da sarzerom punim metkova lutalica,i nikada ne znamo koji od njih ce nas i kada pogoditi.

Нравится 3