Čekala sam te

Tražila

Trebala

Želala

Zamišjala

Sve dok nisam izginula od sopstvenih snova.

Znala sam da si tamo negde, da čekaš na mene.

Da je potrebno da se kazaljke poklope da bi nam se duše srele

Znala sam da se poznajemo iako se videli nismo.

Pisala sam o tome u svim svojim blogovima ovde.

Znala sam da ti dušu poznajem. Pričala sam sa njom pre nego sam je srela.

A onda se desio život. 

Salomio me je. Uvukao u vrtlog.

Nisam više znala ni ko sam.

Izgubila sam svoje želje pokraj zapovesti i obaveza koje su se nizale.

Zaboravila sam ko sam. Šta sam. Zašto sam došla u ovaj život i svet.

Tebe nisam zaboravila.

Ali sam bila ubeđena da ovo nije svet u kome ćemo se sresti.

Ti si moj.

Nismo se ni sreli ali si moj. Izmaštala sam te. Napravila od sopstvenih osećanja. Moraš biti stvaran i tamo negde.Jednostavno moraš.

Da nije tako ništa na ovom svetu nebi imalo smisla.

Nije ovo taj svet. Ovo je suviše prost svet za tako složena osećanja.

Spustila sam zavesu i gledala sa uživanjem zalazak sunca.

Tu sam dok sam tu.

Jednom i negde, srešćemo se. Znam to. To mi Bogovi poručuju.

Nastaviću sama.

Tako je. Ratnica, U rite odevena. Ja sam i rođena da ovim svetom hodam sama. 

Gotovo je.

Sav taj san. Sav ti od mojih snova...biće to. Na nekom drugom mestu. U nekom drugom svetu. 

Jednom

Negde...

Znam to

Tako sam nastavila da koračam.

Ti si mi bio štit. Koplja koja sam nosila u rukama. Rite u koje sam bila odevena.

Ti si mi bio sve iako te nisam imala.

Jednom...srešćemo se.

A onda je mojim životom prokrstarilo nekoliko uragana.

Vukli su me,kovitlali, razoružavali, skidali...

Sve sok nisam ostala potpuno naga i bosa, ona koja pustinjom bez kapi vode hoda.

Tada si se pojavio.

Ti....

Isti onakav kakvog sam zamišljala. Kakvog sam stvorila satkanog od najtananijih osećanja.

Kakvog sam plela od želja  na dnu duše skrivenih godinama.

Ti...

Stvaran!

Нравится 2