ЗАМНОМ ОСТА
Замном оста – година пуста.
Живот ми укра остала ми суза.
Сада живим сам са собом,
и размишљам често,
Кажем себи:
-Еј животе, учинићу нешто.
И данас кад киша по прозору шара.
Ја размишљам често и себи се кунем:
-Никад више такву жену,
ја волети нећу.
Она ми је у животу-одузела срећу.
Залуд снови.
Залуд машта пуста.
Од живота оста – само фраза пуста.
Каткад, кад сећања навру,
ко с јесени кише.
Ја се сетим среће – које немам више
sado mazo fora u osveti, žene su obično sklone tome, makar i da bi im se vratila boja u lice *LOL*
:-) *HI*
*GIVE_HEART* *BYE*