Strasna je sudbina umisljenog bolesnika. To je covek koji umire na rate, a ne zivi ni onim delom zivota koji mu jos ostaje. Mi znamo stotine slucajeva da su teski bolesnici, uzeti, kljasti ljudi, osudjeni na nepomicnost, ili slepi, umeli da se izdignu nad svojom nevoljom, da nadju svoje mesto u zivotu, a cesto i da budu korisni, pa i da stvore dela od znacenja i vrednosti. Ali hipohondar je nesrecan i neplodan, tezak sebi i drugima.

Ja, u stvari, nisam pisao knjige, nego rasivene i razbacane tekstove, koji su se vremenom, s vise ili manje logike, povezivali u knjige - romane ili zbirke pripovedaka.

Ivo Andric