Uopšte ne razumem stav "Nije važno šta priča nego ko priča" - to se svakodnevno promoviše sa TV ekrana. Od političara do nakaza realiti programa svi ponavljaju ovu rečenicu do apsurda i nazad. Ko neku mantru. Potom se onaj ko kaže elminiše najgorim mogućim izrazima, atributima i mirna Bačka. Tačno da je neko rekao - "Zemlja je okrugla" - nebitno, jer je ovakav ili onakav.Ko su bre ovi ljudi iz koje kanalizacije su izmileli i množe se geometrijskom progresijom. Ovom društvu je potrebna deratizacija & dezinsekcija. Temeljna. Pod hitno. I da dođu neki ljudi u odelima za astronaute i šmrkovima pod jakim pritiskom očiste svaki ćošak, dobro provetre, dezinfikuju i da se na čistom terenu postave nove društvene lestvice, pa da po nekim civilizacijskim normama uspostavimo pravila pa Jovo nanovo. Primećujem da su ljudi do te mere postiđeni onim što se emituje svuda oko nas da ne žele da govore o tome. Zatečeni su. Ćute kao zaliveni, kao da je to njihova sramota. Neki pametni mi kažu - Lu, ako pričamo o njima dajemo im na značaju. Ehej, da smo mi živi i zdravi - oni su taj značaj već oteli k'o u pljački i ništa nas nisu ni pitali. I sad vladaju - svuda su. Marginalci, sociopate, egzibicionisti mašu i šalju poljupce sa ekrana i naslovnih strana. Nasilni i agresivni način komunikacije koji je kod nas dominantan uz tu večitu poštapalicu "Nije važno šta već ko priča" ostaviće velike posledice na već ozbiljno poljuljano mentalno zdravlje ovog lepog parčeta Zemlje. Meni je lako, ja sam izvežbani unutrašnji emigrant, imam svoj svet, šunjam se u svoja četiri zida oplemenjena samo onim najboljim što mi se nudi, ali ne mogu da pored oba svoja oka da ne vidim porast nasilja u svakodnevici. Ovoliko psovki nisam čula po ulicama, a nisam rasla pod staklenim zvonom u Klimtovom Beču. Svaki saobraćajni nesporazum ima potencijal da se završi sa nekoliko mrtvih na licu mesta. Sigurne kuće su pune. Sačekuše svaki dan. O džeparenjima i sitnim pljačkama prestrašenih kasirki da ne govorim, to se i ne beleži u novinama. U nekoliko redova se objavi tek ako ima u sebi neki komični element. Kad dođem kući posle celog dana u akciji imam potrebu da se kupam vrelom vodom dugo, dugo sve dok mi se ne zavrti u glavi od mirisa AllMe lavande i onda svilenu kožu upakujem u mekani ogrtač koji je kao zagrljaj i onda dugo ne mislim ni o čemu, slušam tišinu i dišem duboko. I tako žmurim sve dok mi se pred očima ne pojave zvezde i pastelne nijanse, a nestane crno bela brutalna stvarnost u kojoj mi stvorenja sa četiri silikonske dojke i jednim okom namiguju..A koji je vaš recept za prevazilaženje košmarne svakodnevice?

LunaLu

Neki zanimljivi komentari:

"Pobegla, kao i svi normalni gradjani na selo, a seljacima prepustila da uživaju u lepotama urbanog života za kojim žude od kako se rode. TV ne uključujem, na netu imam izbor a tu su i knjige, priroda i ljubimci."

"to otisla sam u selo pustim koze i zajedno uzivamo u prirodi bez farme i ostaliu gluposti odgledam neki lagan film nesto procitam i uzivam sa dedom i kucama"

"Namignem na neku meni vidljivu nebesku lutalicu i pustim na javu svog sanjara. I kada me reci i slike prostakluka i osmisljenih zvezda cula zaparaju, navucem stit od najdubljeg korena nekog hrasta..."

"Mnogo nam se toga izdešavalo u zadnje vreme. I dobro i loše. Ne mogu baš na prvu loptu da se setim dobrog, pa bih molio da niko ne zapitkuje. Činjenica je, posle svega, treba staviti prst na čelo i dobro razmisliti šta nam je činiti ?
Ako se osloniš na hrabrost...Piši propalo. Prošlo je vreme vitezova i Boška Buhe. Ako se osloniš na ljubav...Super. Crkneš malo od romantike, a malo više od gladi. Možda, ipak najbolje da se osloniš na neko drvo i počneš da merkaš najvišlju i najdeblju granu na njemu na koju ćeš da se popneš. Nakriviš šeširić, zadeneš slamku u usta i dok ti pogled puca negde u tri pičke lepe materine, nabaciš smešak i j**e ti se za sve. Šta god radio i o čemu god razmišljao...Zemaljski dani teku, sa tobom ili bez tebe !"

"Beg u selo,kukurikanje petla,raskokodane kokoske,patke,gugutke,vrapci,kakav alarm kakvi bakraci,zvuci prirode na koje sve manje obracamo paznju.Topla kafa pucketanje vatre iz smederevca,setnja do sume po vodu sa izvora sa voljenom osobom i da te Bog vidii.Zivot nam je postao haotican,pa vec kad nam je dat,daj malo neka je Happy!"

...