Zajedno u klupi sedesmo,
potajno se gledismo,
pogledi bi nam se ponovo sreli,
kada bi na odmoru sendviče jeli.


I šta da preduzmem pitah se često,
i gde je zato pravo mesto,
ali jednoga dana pri poseti muzeju,
imadoh u glavi sjajnu ideju.


Hajdemo na izlet do Trebevića,
da skupimo za herbarijum jesenjih listića,
na moju radost predlog prihvati,
samo šta ce da kaže mami i tati.


Smisliću nešto reče mi tada,
samo da nas vreme ne izda sada,
i tako rano sledećeg dana,
već osetismo miris borovih grana.


Jurimo šumom tamo,vamo,
kao da igrat samo se znamo,
ali baš tada desi se nešto,
što ja iskoristih veoma vešto.


Žali se ona noga je boli,
da joj pomognem ona me moli,
gledam na nozi kružić je crn,
govorim glasno valjda je trn.


Ali pri dodiru topla tela,
u meni nasta pobuna cela,
nesvestan šta činim poljubih je tada,
ne odoleh rumenilu lica mlada.


Istog trenutka šamar me stiže,
a ona se hitro sa trave diže,
Bože šta učinih pomislih tada,
u trenutku nestade ljubav mlada.


Na svu sreću ne beše tako,
ne ruše se kule baš tako lako,
u školi nas klupe ponovo čekaše,
a ona se vragolasto na mene smeškaše.

Нравится 2