Svako zivo bice u sebi nosi razna osecanja.Neko osecanje je jace,neko je slabije.Zavisi najvise od naseg emotivnog stanja.Bol je osecanje koje se tesko kontrolise i covek ga najvise izbegava.Postoje fizicka i emotivna bol.Razlika je ogromna.Fizicka bol se mnogo lakse kontrolise,sto raznim preparatima,lekovima,polozajem tela....Emotivna,dusevna bol je tako nesnosna da mi se ponekad cini da patim i u snu.I ne znam gde se gasi.Jednostavno je tu i ne zeli da ode.Ta bol,neko bi je nazvao patnja,neko tuga,cesto me tera da cinim stvari kojima bas nisam sklon.Stvari koje bas i ne volim.Od te dusevne boli pokusavam bezuspesno pobeci,na razne nacine.Slomljen sam,povredjen covek.Prevarilo me i izdalo voljeno bice i vec godinama varam svoju bol.Jedan od nacina da bar na trenutak pobegnem od nje je dolazak ovde i na slicnim sajtovima ovome.Nerado i bezvoljno listam more faca,citam tudje sudbine,pokusavam pronaci nekoga ko ce me razumeti,ko ce mi na neki svoj nacin umanjiti ovu bol koja je gle cuda ,vremenom sve jaca.I ne trazim ovde cuda,bajke,realan sam covek.Znam da je ovim putem retko ko nasao svoju srecu.Retko,retko ko....Znam da ja necu.Samo bih voleo da ova bol utihne,da se nekako umanji.Vreme prolazi i nista.Upoznas nekoga,tamo,ovamo,malo price i zezanja i nista...I kada svane sve ispocetka.Preko dana neke nazovi obaveze,jurnjava za prokletim novcem,jurnjava sa vremenom koju uvek gubis,tako dok ne padne vece...A onda ponovo ovamo u potragu da nadjem nacin da prestane bol koju nosim sa sobom.Listajuci tako i upoznajuci masu ljudi slicnih ili gorih sudbina,desava se - cudo.Isto ono cudo za koje sam verovao da ne postoji.Ugledam devojku iz svojih snova,nesto sto sam trazio citav zivot i misleci da ne postoji,nekoliko puta skrenuo sa zivotnog puta i otisao,ko zna kuda i gde.CUDO.Bol koju sam nosio sve ove godine nestane,pretvori se u slatku strepnju da li cu se ja dopasti devojci svoga zivota!!Onaj strah u stomaku,osecaj davno zaboravljen...Desava se nesto neocekivano.Devojka pristane da se dopisuje,pristane na upoznavanje...Emotivac,kakav jesam,tacnije budala,krenem da se zaljubljujem,da verujem da je to nesto neverovatno.U glavi ludilo,odusevljenje,euforija.Ona odvratna bol koju sam nosio sve ove godine i za koju nisam imao leka,pretvorila se u nesto divno,u ljubav.Kako sam samo bio srecan,razmena poruka je bila duga,iskrena.Bio sam prema njoj maksimalno iskren,rekao neke stvari o sebi koje nisam nikada nikome rekao...Vec u glavi skovao neke planove,razmisljao o nacinu kako da predjem stotinu kilometara i ponesem poklon svojoj ljubavi zivota...I odjednom ni od cega,neke moje sitne gluposti,gaf koji moze da se dogodi svakome,devojka moga zivota se naljuti,prekine kontakt samnom i nestane...Prestane da mi se javlja.Poigra se samnom i mojim osecanjima kao maca sa slaninom.I odbaci me kao krpu,ne dozvolivsi mi cak mogucmost ni da se upoznamo....Tek tako,hop.Ode.Moli,kukaj,izvinjavaj se.Ne vredi.I tako,vrati se ona moja dobra stara bol.Ma iskreno,nisam ni mislio da je zauvek otisla.Znao sam ja da je ona tu negde i vreba...Devojka je pomislila da je emocija iskazana ovim putem lazna,sta li.Pomislila je da ovim,virtuelnim putem moze nekoga da povredi i tek tako ode.I u pravu je.Moze.Idemo,sledeci...A ja i bol,moj stari drug,idemo dalje,listamo ove sajtove,trazeci nacin kako da se rastanemo.Samo se jedna stvar promenila.Drugacija je slika zbog koje me bol progoni.Sada je tu,na slici, nova,druga devojka...Stara je otisla u zaborav.Sada je bol tu zbog devojke moga zivota....Ne znam sta se dogodilo,cemu tolika ljutnja,znam samo da nje vise nema,znam samo da me sve boli za njom.I ne prestaje.Nikada i nece.....

Нравится 1