Znam da nisam usamljena u svom bolu, ima nas puno koje zivot nije mazio... Niko od nas
nije mogao kreirati svoj zivot, pa ni ja, da sam mogla izabrala bi najlepse. Izabrali bi srecu
koja me je cesto zaobilazila, tugu bi odagnala sto dalje od sebe, spavala bi vise a manje
razmisljala kako bas meni, zasto, ali postoji hiljadu zasto i hiljadu zato, verovatno mi je
tako sudjeno... Kada imam inspiraciju pisem... pisem o tebi, sebi, detinjstvu, snovima, samoci...
Kada sam pakovala kofere, spakovala sam secanja i uspomene... Znam da se od secanja
ne zivi, ali neka nikad ne izblede, neke uspomene mnogo manje vrede... Svaki covek jedna prica,
a zivot pise romane. Cesto zivim u snovima, jer se mnogo lepse osecam u njima.
Pokusavam zaboraviti neke ruzne stvari, cesto ne uspevam... pustim muziku s kojom zapocinje
moj dan i s' kojom odlazim u snove...
Ne treba mi lek za tugu, ona je vredna kada shvatiš da ona dolazi iz duše i vraća te u sećanje na nekog koga nema a mnogo ti znači.Nedam da mi je bilo ko oduzme ali neću više nikada živeti u njoj. *HI* *ROSE*
Hvala :-) Nema leka za tugu, mora se bolovati... Ona ostaje u nasim dusama... Sreca i tuga se smenjuju, tuga se ne prodaje, niti
se sreca kupuje...
*OK* *ROSE*
Hvalaaaaaa :-)
*OK* *OK* *ROSE* *ROSE* *THUMBS UP* *THUMBS UP*
Hvala ti :-)
Živi punim plučima kako se nekada kaže. Živi i daj od sebe najbolje što možeš. Nastavičeš živeti, ne životariti. A povredjenosti, žalosti i tuge, razočarenja treba uzimati kao deo života našeg. Jednostavno idi dalje. Neka su ti sečanja po mogučnosti što lepša.
Sve je to deo zivota... zato postoje juce, danas, sutra...
Sreca i tuga se smenjuju, da nije tako zivot bi bio bezlican...
Nikad kraja nedacama draga,da sam mogla birati,mnogo toga bih izbegla! :-{}
Da, nedacama nikad kraja... Pozdrav :-)
Ne, vreme ne leči sve... neke tuge se nikada ne prebole...
Vreme ide, a ona u dusi ostaje...