Zvono budilnika me budi.Još oči ne otvaram a ruka mi cigaretu hvata i pali.Osećam duboko u sebi opuštajući,prijatan ukus,duvanskog dima, prva cigareta ovoga dana od njih sedamdesetak.....Žurim,imam nešto da radim, na jednom Dunavskom splavu....Koračam,noge mi teške,kolena me bole,nosim alat,nikada stići,cigareta na usnama visi,ne mogu bez nje:-"Uh,ala je daleko."-mislim.Kej i Dunav se protežu,rano je,nigde nikoga.Odjenom, nešto, protrča pored mene,ja kao da stojim.Tanke noge,staračko telo,deka od nekih osamdesetak leta,nestaje,odlazi a mene umorne noge bole.Ne mogu da verujem,zastajem da odmorim,teško dišem.Bacam pikavac i jedna crna misao mi prolazi kroz glavu:-"Dosta sam lagao sebe,da uživam,nepušim ja nju,ona puši mene."-...Kući sam.Gledam puno pakli cigareta i razmišljam, šta da radim.Ako ih bacim,sigurno ću opet otići da ih kupim.-"Ma,ne.dosta je bilo,ne želim više da budem njen rob,njen sluga."-Oprao sam pepeljaru,čini mi se da četvrt veka, nije tako,blistavo,čista bila.-"Ne,isprljati je neću."-Stavio sam je na sto,pored sebe a u nju upaljač i skoro punu paklu cigarata.Jednu sam stavio na nju,kao da pušim.-"Tebe zapaliti neću!"-....Knjiga,interesantna al čim se zanesem ruka sama cigaretu traži.-"Ne,tebe,zapaliti neću!"-nešto me guši,u glavi mi se vrti.Gledam je,pa zar ona da bude jača od mene.-Mamicu ti tvoju!!!-čujem svoj krik.Ćerka je utrčala u sobu:-Šta je,šta ti je tata?-zabrinuto pita.Šta da joj kažem? Da se svađam sa cigaretom.Ta borba je trajala nekoliko dana,san nije hteo na oči,u grudima me steglo,činilo mi se,želja nikada neće proći....-"Ne,neću te!"-i zapalio je nisam.......Prestao sam da pušim,upotrebio najveće oružje našeg mentaliteta,ostavio sam je iz inata.Sada mogu danima da pešačim,ne volim vožnju autobusom jer osećam sve mirise.Slobodan sam,uživam u ukusima i mirisima za koje nisam znao ni da postoje.......Pozdrav