Sanjao sam da Te sanjam
i u dnu toga sna
stajao sam ja

ničeg nije bilo u tom snu

nebo bijaše prazno
i zvijezde sve
progutaše muk

samo usne Tvoje
titrahu u mraku
rahle ko zemlja
vrele ko kruh

ne znam, u tom snu
da li bijah čovjek
ili duh

pamtim samo
koliko duša
žedna
biti može

i uzdah onaj
- o, Bože!
od kojeg i sad, budan
u moždanima ćutim

miris Tvoje kože

Komiža, 10. 03. 2009.

Vinko Kalinić

Нравится 1