Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови). Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метара. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90 километара југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе.

Настанак
Ђавоља варошКамени стубови су настали деловањем ерозије на земљиште састављеног од растреситог, али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине. Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, чијем су настанку највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања водом. У тој првој етапи радом кише и ерозијом, урушава се земљиште, сем испод стена, које својом тежином спречавају његово даље осипање. Тако настају пирамиде и/или куле. Камени блокови на врховима стубова служе као кишобран, али водене бујице и даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у "финалној обради". Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама.

Јединственост
Ђавоља варошОвај геоморфолошки феномен је јединствен у Србији и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима, као и у САД, позната "Башта богова". Али куле Ђавоље Вароши су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове врсте у Европи. До Ђавоље Вароши се стиже из општина Куршумлија, Бојник и Лебане, али је најлакши и најлепши начин планинарењем из Лебана.

Чудни извориПоред камених кула, Ђавоља Варош је позната и по 2 извора јако киселе воде. Једна је Ђавоља вода, хладан и екстремно кисели извор (pH 1.5) са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у Ђавољој јарузи. Црвено врело је други извор (pH 3.5), са нижом минерализацијом (4.372 mg/l воде). Овакве воде су врло ретке у свету и користе се у бањском лечењу, јер је народ сматра изузетно лековитом, али научници упозоравају да воду са извора Ђавоља вода не треба пити, јер није довољно испитана.

Статус
Ђавоља варошОвај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. година Ђавоља Варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ha површине.

Народне легендеУ народу су током протеклих векова испредене бројне легенде о настанку овог јединственог феномена. По једном народном предању реч је о скамењеним сватовима, где су људи по налогу Нечастивог, решили да по сваку цену венчају рођеног брата и сестру. Да се то не би догодило, умешала се Божија сила која их је све окаменила и оставила да сведоче да ниједан грех неће проћи без казне.

Туристички комплекс
Улаз у Туристички комлекс
Мапа туристичког комлексаДанас се Ђавоља варош налази унутар Туристичког комплекса. Поред земљаних кула који су главна атракција, налазе се и окна саских рудника из 13. века, црква из 13. века (тренутно у фази реконструкције 2010.) као и атрактивну хидролошку појаву Црвено врело. До саме Ћавоље вароши направљен је асфалтни пут, а сам туристички комплекс је електрификован и прилагођен туристима. До земљаних кула долази се пешачењем, а около земљаних кула постављени су видиковци са којих се посматрају земљине куле. Земљане куле осветљене су по технологији лед диода са 28 различитих боја.
cp wikipedia

Нравится 5