Putevima pronalaženja

Fosili vremena plutaju oko večeri.

Okamenjeni momenti lebde u bistrom ništavilu.

Traženje sjaja na konturi kapi,

nekad pronađeni dolazak prepoznavanja otkriva svoje lice.

Kad promašeno oduševljenje, nesrećno usmereno, pronađe svoje mesto,

Sve stvari i boje menjaju svoj smisao.

I tako... Nepomično lišće ispraća trenutak dok prolazi kroz noć.

Buđenje

Jutro...

Neuhvaćeni miris jutra

zarobio je eone u svom dahu.

Negde, blizu...

blizu misli, blizu oka.

Kao vitezovima u logoru, probuđenim pred zoru

Studen se širi po koži.

Čuje se otkucaj srca,

dobuje bubanj tela.

Neukroćeni ritam buđenja

i baš neka nezgodna misao...

Smiraj vrištanja podsvesti...

svakog jutra novi mirisi...

I negde na rubu uma,

pojavljuje se horizont razuma.

Ritam

Trenutak zahvaćen momentom,
iskrada mi se kroz prste.

Beli veo vremena,
na usnama- sneni ritam kapi,
vodena jezera u rukama.

Brzi talasi iskaču iz ritma dana.

Vešti prsti istine obilaze oko u koje upadne staklo kad se slama.

I sve u krug.

Sveže lišće šapće tišinu,
male stvari vode u plavu dubinu.

Gaj

Krošnje su već budne, čujem ih kroz san.

Na pola puta do smisla, pronalazi me novi dan.

U jutarnjem zelenilu, radoznali pogled luta.

Nečije bistro oko za jutarnje ritmove pita.

Tražim i ja nju,

tek zvukova svestan.

Čarobna vila, u Gaju je njen ritam.

Hodam,

Prste provlačim kroz lišće, u potrazi za nama.

Slušam,

Krošnje pletu pesmu, za sve duhove u maštama.

Nebo gleda samo, ne otkriva ništa.

Njen trag je tu, na korak ili dva.

Prepustiću Gaj sada – nekom drugom jutru,

Možda će mi biti bliže i u Ovom svetu.

Нравится 1