Prodajes povoljno svaku svoju laz,
a ja nemam da ih platim sve... Saucesnik tvoj je nada varljiva i iluzija! Ne zelim da znam da li ce shvatiti!
Prazna se dusa tisinom leci..
ALI ja sam suvise umorna da oko sebe gradim zidove da vidim koliko ti je stalo da ih srusis..
Umirem sto puta dnevno, umirem i opet se budim. Sobni demoni se uzalud trude da me dostignu. Tek poneki pokret rukom, ili glas koji u govoru brze zatreperi, otkrije moju nervoznu prirodu, i strah od jutra koje sam upravo ostavila za sobom.
Malo, dovoljno, previse- individualne potrebe...
Mracno i tiho.. Mracno i tu je citav spektar nestvarnih nijansi ... Jednako duboko zapretena tajna...Raskosno ispricana istina prikrivenih misli i neocekivanih spoznaja. Skladna i mudro ocrtana zivotna prica vetrovima zivota.
Ne zadovoljavam se ostacima krhotine kada je rec o celini... Sve ili nista...
Da li se u meni ogleda sopstvena skromnost ili postoji nesto drugo?
Jos uvek verujem da nije moguce da neko moze biti gluv, da ne opazi, da mu ne odzvanja u usima. Zivot jednostavno produzi svojim putem. Za to nema objasnjenja, razorna tuga se precuti. Postoje bezbrojne staze.
Moje savrsenstvo srece i dalje uprkos svemu daje ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, dobrotu, istinu, saoosecanje i veru.. Moje jedinstvo zemaljskog i nebeskog je uopsteni pojam duhovne lakoce koji se ispoljava u simbol zivotne skrusenosti. Trajno, promenjivo, vidljivo, srodno Bozanstvu koje ne iskupljuje blazene ali i ne kaznjava gresne.
A da li zaista vreme moze shvatiti tu snaznost i vreme poklonjenih zvezda?
A ja tako ne bih pustila da prodje ni jedan jedini dan da dokazem da je sreca u nacinu savladavanja. Pokusavam ispricati najobicniju pricu suprotnu vremenskim prilikama. Zelim umociti prste u boje i neoptereceno setati bosa. Zaplakati iz posve neprikladnog razloga. Nedam da magija nestane, spremila sam taj prah u bocicu da ga nosim i bacam dok ne ostarim.
A ti!!!
Pogledaj mi u oci… Vidis li sjaj? Ne plasi i se... ne moze te boleti moja sreća. Pridji blize...
Zar je to sve sto znas?
Imam molitvu. Za preporod duse i tela..
I dalje se budim sa istim razlogom i jos uvek zelim najlepsi san. Tajnovit nedokucen a pun lepote i obecanja, prefinjen prirodnom lepotom duhovne mladosti, zamirisan zanosnim mirisom nezne opijenosti. Mogu da pomirisem i slike. Posedujem i vecnost.
NA PUTU SAM ZA OZ.. Trazim srce, novo , za tebe. Da se pogostis novim zivotom. Da u vlastitom ogledalu pozelis dobrodoslicu osmehu. Da poletis pod krilima ljubavi...
Mozda bi onda Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta...
Zanimljivo ;)