...Vredi li upustati se u tumacenju stvari u kojima nismo u stanju da sagledamo obim?Milion godina je potrebno da se popnemo uz okomitu buducnost do nekih kristalnih vrhova nacinjenih od zelja.Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog cuda koje se zove:NAS DVOJE.U izmaglici dalekog,bas kao i sada ovako,spusti mi polako glavu na neko sutrasnje rame i zagledaj se pazljivo u plave barice neba.Ako se ti ne pojavis,neko ce umesto tebe cekati tamo da primi i prenese poruku.Ako se ja ne pojavim,neko ce drugi produziti to sto se zove beskrajno.Veruj mi poslednji put u vecnosti.Da se ti nisi rodio neko bi morao biti voljen na ovom mestu.Da se ja nisam rodila,neko bi umesto mene bio tu da te voli.Drugi bi primili poruku i drugi bi produzili to sto se zove beskrajno..
Malo doradjen tekst da makar ima sva slova i padeze :)
Beskrajno puta se radjamo i beskrajno puta nam tela padaju,duh vecno ostaje da plovi kreacijom... uceci i skupljajuci delove mozaika mi idemo kroz zivote,povremeno se srecuci pod uticajem niti karme,koja se sastavljena od talasa ljubavi i mrznje,nemira i treptaja ali i spokoja i neznosti provlaci kroz nase zivote i spaja bezvremene prostore naseg duha...
Oscilirajuci na buri osecanja,emocijama vetrova,kao dva lista koja potokom plove i mi se ponekad dodirnemo... i ne znajuci pustimo da nas struje razdvoje i tako prepusteni ostajemo ceznji da se ponovo sretnemo u novoj vecnosti
i vreme prolazi,i traje...
dok nas ludi slucaj ponovi ne spoji il je to mudra karma,koja nevidljiva svima ima niti jace od celika...
Sada neko drugi kraj tebe stoji,trudi se da popuni mesto gde bih bio ja... ti stojis,grlis i ljubis ga i pitas se,a sto prazninu osecas tad... neku drugu,ljubicu i ja,i biti srecan sto nisam tako sam...
No ,momenat kada su se nase duse srele,pamtice vecnost,ti i ja, i znacemo mozda ni sebi priznati necemo koliko vecnost nekad duga biti moze,...
jer bol koju mi nanese tebe da vidim,da znam sta sve nemam je veca nego snaga koja mi ostala.jer dugo,ta bol mene je crpla i ja sam joj izlazio u susret topeci se u odsjaju oka tvog,...
Sada cu biti sretan da zaboravim sve,i tebe i mene i trenutak dug cetri godine,nezan dodir eksplozivne prirode,koji odbljeskuje i dalje u mojoj podsvesti...
Vremenom ce se istopiti crte tvoga lika,ostace nejasne konture,konture u cije ce drugi lik vremenom lako moci stati...
i da kazem,da to je ona koja mi prija...
a znacemo i vecnost i ti i ja,da bili smo nekad svo troje zajedno.
,al u sledecem zivotu,kad se sretnemo,opet ce zaigrati srcana cakra,zapalice se vatreni krug u grudima,jer sto svesno zaboravi nesvesno pamti...
Opet cemo osetiti nejasnu radost,neobjasnjivu logikom,necemo znati zasto se srce toliko ludo raduje,zasto toliko slicno jedno drugo jesmo...zasto nasi zivoti ko na jedan lice iako kilometrima od rodjenja razdvojeni mi bismo...al nase duse ko jedna sijase a srca u istom ritmu godinama tukla...
I opet probudice se i ljubav i bol koju sada nosimo,i trebacemo se boriti sa te dve zveri tako bliske,iz zivota u zivot,mi se sa njima igramo i gubimo tu igru...
I .... ko duhovi dalje nastavljamo da hodimo...
o ti cije ime znaci jarka svetlost.... o ti .... sto si moje srce bila... o ti ...
Napisao Panter inspirisan Zvezdanim Nebom.
p.s.
nisam zapravo hteo da pisem o njoj,al odnese me trenutak :)
umesto u jarko svetlo,mozda je vreme da pogledam u zvezdamo nebo...zapravo uvek sam jako voleo da gledam prve zvezde koje izlaze na nebu :)
Beskrajno puta se radjamo i tela i pada,duh vecno ostaje da plovi kreacijom... uceci i skupljajuci delove mozaika mi idemo kroz zivota,povremeno se srecuci nitima karme,koja se sastavljena od talasa ljubavi i mrznje,nemira i treptaja ali i spokoja i neznosti...
Oscilirajuci na buri osecanja,emocijama vetrova,kao dva lista koja potokom plove i mi se ponekad dodirnemo... i ne znajuci pustimo da nas struje razdvoje i tako prepusteni ostajemo novom vecnosti dok nas ludi slucaj ponovi ne spoji il je to mudra karma,koja nevidljiva svima ima niti jace od celika...
neko drugi kraj tebe stoji,trudi se da popuni mesto gde bih bio ja... ti stojis,grlis i ljubis ga i pitas se,a sto prazninu osecas tad... neku drugu,ljubicu i ja,i biti srecan sto nisam tako sam...
No ,momenat kada su se nase duse srele,pamtice vecnost,ti i ja, i znacemo mozda ni sebi priznati necemo koliko vecnost neka duga biti moze,... jer bol koju mi nanese tebe da vidim,da znam sta sve nemam je veca nego snaga koja mi ostala.jer dugo,ta bol mene je crpla i ja sam joj izlazio u susret,... sada cu biti sretan da zaboravim sve,i tebe i mene,al u sledecem zivotu,kad se sretnemo,opet ce zaigrati srcana cakra,zapalice se vatreni krug u grudima,jer sto svesno zaboravi nesvesno pamti... al opet probudice se i ljubav i bol koju sada nosimo,i trebacemo se boriti sa te dve zveri tako bliske,iz zivota u zivot,mi se sa njima igramo i gubimo tu igru...
o ti cije ime znaci jarka svetlost.... o ti .... sto si moje srce bila... o ti ...
nisam zapravo hteo da pisem o njoj,al odnese me trenutak :)
umesto u jarko svetlo,mozda je vreme da pogledam u zvezdamo nebo...zapravo uvek sam jako voleo da gledam prve zvezde koje izlaze na nebo :)
Stvarno je prelepo..Odusevio si me:))