---

“Nisi rodjena za ovaj svet”- govorio je prosedi starac dok sam u razgovoru sa zvezdama trazila odgovor na jednolicna pitanja koja su mi uporno postavljali , a ja odgovarala kao da odgovaram samoj sebi….svaka rec je otisla niz vetar, svako je uzelo ono sto mu ogovara I stvorio nebuloznu sliku , ruseci moju iluziju o vecnosti I osecanjima koja traju…

Zaboravila sam kako zvuci ona sigurnost u srcu, koju sam nekada davno dozivela…pobelele su slike trenutaka koje sam pod trepavicama cuvala…sve je licilo na jednu ogromnu tamnu mrlju , koja sve vise postaje vidljiva , tu pod mojim stopama, u odrazu ogledala…

Zaboravila sam koliko mi treba koraka i koliko je zapravo neistina sve sto je do sada licilo na , donekle, savrsenu sliku mog postojanja i onog sto sam bila, i sto i danas jesam….

Zasila sam svaku rec i svaku nadolazecu misao bacila u jos jednu kutiju koja ne dotice …mislila da moze da nestane I prestane…gurala je hrabroscu i ugusila osmehom...sama, pored toliko njih oko mene… Patetika? Ne, nikad je nisam volela….

Sada , posle hiljadu ljudskih I neljudskih trenutaka od strane drugih, ovo vise nije mesto na kom bih se zaustavila I prekinula traganje za smislom i recima koje vrede i traju…

Spustam osmeh na plocnik ovog danas i trudim se da potisnem olovni dah jednog proleca... <3

Нравится 6