...ispricali smo ramenima i rukama nesto sto u prevodu na disanje znaci ljubav......♥
Kroz hiljadu najtanijih niti osecanja zapocinjem vec zavrseno…
Klizi poslednja rec sa drhtavih usana…
Jos uvek mogu da osetim onaj zagrljaj od sinoc…
Oprastaj dvoje ljudi bez ijedne recenice…
Bez ijedne izgovorene misli…
Jer bio je oprostaj zar ne?
Ovaj put kako treba, kako smo umeli…mogli…
Pokusavam da te istisnem iz sebe i zapocnem moj put…
Trudim se da ne mislim , da ne osecam…
I reci sam sputala ,dok ne zaceli…
Dok ne nestane …
Dok ne budem opet ono sto sam bila pre tebe…
Pre nas…
Dugo je I tesko svo ovo vreme…
Tu smo…pa nestanemo…
pa kad se vratimo , kao da je sve bilo i do tada…
Nase, samo nase…
Pricas mi , a ja kao da ne razumem ni jednu rec…
Grlis me, i sve ono sto bih ti rekla tada ne umem…
Ne umem da pustim ruku kad me dodirnes
I kazes kako je dobro sto sam tu…
Ne umem da odem I ne vratim se…
Ne umem da te ne volim…iznova…I iznova…
Ne umem…ne zelim, a tako bih volela da odes jednom zauvek…
Mozda cu tek tada uspeti da krenem…
Jer tako mora ....ljubavi…♥
*OK* *HI* *ROSE*