Ponekad razmišljam tako o daljinama
koje prate otisak tvojih lakih peta,
o ostavljenim balskim haljinama
raznih boja ko slikarska paleta,
i nazirem u sebi grčku tragediju
ne mogu da doprem do tvojih očiju.

Otkrivam pejzaže različitih nijansi
koji se prostiru ispod vatrenog neba,
ruke pune propuštenih nekih šansi
koje nisu pokazivale ljubav kome treba,
i nazirem u sebi strašnu ironiju
ne mogu da doprem do tvojih očiju.

A ti razigrana ko ruska balerina,
setna i sretna,u kosu ti se vetar petlja
i ne znaš kako se vrtim u valerima
jednog nikad završenog sveta,
uzalud se trudih,uzalud se znojih,
slika je sama stala, kod očiju tvojih. 

Нравится 1