Ovde sam, i nisam. Negde tamo sam, a nisam. Svuda me ima, i nigde me nema.

Cigareta pucketa. Licna karta je na stolu, otvorena. Ponekad, sada, pitam se ko sam?

Nikada nisam sanjao belu ladju. Ponekad ne mogu da se setim ni jednog svog sna. A sanjao sam, dovoljno za josjedan ceo zivot.

Mislim da ni jedan san nisam sanjao dva puta. A zeleo sam.

Cini mi se da, sa godinama, sve manje sanjam.

Kao da se moj univerzum sna smanjuje.

A bese vreme i kada sam sanjao otvorenih ociju.

Bese vreme kada je sve bilo jednostavnije. Ili bar tako izgleda, sa ove tacke.

Cigareta opet pucketa, druga.

Svrca spava, ovde pored mene.

Crnog vise nema. I Crni je sanjao, i trzao sapama kao da juri nesto.

Secanja su tu, i dobro je dok su tu.

Soljica je prazna. Napunice se opet.

Volim sve sto je bilo juce.

Volim ovo danas.

Jedva cekam sutra, jer volim svaki novi dan.

Idemo dalje ...

Нравится 21