Jedan profesor držao je predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za džem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je profa sipao sitne kamenčiće, koji su ušli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su, naravno, opet odgovorili da jeste. Kada je sipao šaku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo, ali sa sve većim interesovanjem, odgovorili da je tegla puna. Zatim je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna. Onda je profesor rekao:

„Ova tegla je vaš život. Loptice za golf su sve najvažnije stvari u vašem životu, kao što su porodica, ljubav, prijatelji... Mali kamenčići su posao, automobil, kuća, a pesak je sve ostalo, kao što su čišćenje kuće, popravka veš-mašine, pranje i servisiranje automobila... Ako prvo stavite pesak ili kamenčiće", reče profesor studentima, koji su se pretvorili u uho, „unutra više neće biti mesta za loptice za golf. Onda nikada nećete imati mesta u svom životu za sve one stvari koje su vam najvažnije. Ako se te velike i važne stvari uklone iz vašeg života, onda vam ostaju one male, potrebne, ali ne i neophodne i suštinski važne. Zato, budite veoma kritični u svom životu. Kuću uvek možete počistiti." Profesor pređe pogledom preko čitave učionice, i nastavi istim, fascinirajuće umirujućim glasom: „Vodite računa o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak."

Nasta muk, a onda jedan student zapita šta je sa kafom.

Profesor odgovori: „Poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se život činio prepun, krcat i prebukiran od svega onoga što ga čini, uvek postoji još malo prostora da se setiš svojih prijatelja i popiješ makar šolju kafe sa njima. Bez prijatelja tegla vašeg života nikada neće biti puna."

Нравится 7