Właściciel bloga: bos011

MOŽDA SPAVA



Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,

Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:

Da je čujem uzalud sam danas kušao,

Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.



U snu svome nisam znao za buđenja moć,

I da zemlji treba sunca, jutra i zore;

Da u danu gube zvezde bele odore;

Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.

U snu svome nisam znao za buđenja moć.



Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,

I u njemu oči neke, nebo nečije,

Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije,

Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.



Ne sećam…

 Apstrakcija filmskog izraza, kao jezika specifikuma, i apstrakcija umetnickog akta uopste, de jure, predstavlja jednu vrstu sakralne ratifikacije vlastite inferiornosti i vlastitog infalsizma, bez obzira o kojoj se vrsti supremacije na tom istom jeziku kao specifikumu radi i bez obzira na kojem nivou aspiracija mi o njemu govorili.

Čovek se vratio sa posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
SIN: 'Tata, smem li te nešto pitati?'
OTAC: Da, naravno, reci, šta je?
SIN: Tata, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: "To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?"
SIN: "Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?"
OTAC: "Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat."
SIN: Oh, dečak odgovori, spuštene glave.
SIN: "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?"
Otac je bio besan. "Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25
dolara taj da…