Kasutaja andrija päevik

Te veceri prvi put sam bio svestan da mi bride obrazi.Nije postojala ni trunka dileme,da se na njima neprestano smenjuje citav spektar crvenkastih nijansi.Za sve je kriva Tatjanina recenica “Da mi je samo jos juce,neko rekao da cu zazeleti da sam bar godinu dana mladaja,slatko bi se nasmejala,ovako moj vise gorci”.Zaista njen osmeh, bio je osencen setnom,nijansom.Zbunio sam se,po ko zna koji put.Imao sam utisak da cuje damare mog nemirnog srca.Spustila se na pod,sela je tik do mene,toliko blizu da su se cak i nasa ramena dodirnula.Nisam imao snage da izdrzim njen pogled, umesto toga,svojim nemirnim uporno sam trazio neku…