Kako su samo te slatke lazi silazile sa njenih usana.Zelim te..Lepo mi je...Slusajuci carobni sapat,tela isprepletanih u polutami sobe ,nazirao sam njen lik.Znao sam da ce me taj lik i te reci slediti godinama...Uvek sam bio sam.U gomili ljudi, u vezama koje su bile i prosle.Kao stepski vuk osecao sam kraj i pre kraja.Znao sam ono sto nisam mogao znati....Osecam kao da se raspadam u 1 000 komada.Jedino osecanje u koje jos verujem je bol...Samo on nikada ne moze da prevari i izda...On je tu,vreba iz prikrajka ali kao da je i on prestao da donosi zaborav....Ludim...Ne znam sta zelim,nisam siguran sta osecam samo znam da mi je mnogo lose.Da li mogu da volim,mrzim,zelim? Ili sam emotivna praznina nesposobna za osecanja,koja deluje samo po instiktu....Rekli su mi da vreme leci sve....Verovao sam,bio sam naivan....Vreme nije izlecilo nista,vec me je samo naucilo da zivim sa bolovima proslosti...Kao da sve nestaje u magli hodnika mojih secanja.I onda ponekad iz sive linije zaborava iskoci "nekada"voljeni lik,bude tu tren ili dva i opet nestane kao nekada....
Samo jos nocas cekam te na starom mestu,jer si mi ostala duzna mnogo poljubaca.Glavnicu cu oprostiti ali kamatu moras isplatiti.Cekacu te samo malo i onda se okrenuti tiho i nestati u noci...Samo jos nocas dozvolicu da telom prodje stari trzaj,da osecam i zelim....Posle toga ce doci kraj.

Нравится 2