Дневник пользователя Simana

Pokušavam da se setim kad je počelo. Teško mi idu sećanja pod naslagama godina.

Evo, ne znam u kom redu sam sedela u prvom razredu osnovne škole, ali zato se sećam da sam u srednjoj sedela u prvom redu do vrata. Ladno sam mogla kvaku da dohvatim. I čim zvoni - noga, što bi rekao moj deda. U prevodu, već bih bila na odmoru, osim ako nismo imali srpski jezik. Sa srpskog se teže odlazilo ako profa nije završio ono što je zamislio, bez obzira na zvono. Retko ko bi se usudio da napusti učionicu jer bi usledilo ''predavanje'' i…

Oduvek je bivalo da su se ljudi bavili tuđim problemima, smetalo im je tuđe bogatstvo, gledali su tuđe žene, tuđi položaj je bio bolji... Uglavnom, jednog dana...

Samo se ti prvo pritaji, bez obzira što nisi stavio svoju fotku. Znamo te.

Ovo je priča o fatalizmu.

Pre nego što počnem, moram da vas upozorim da moderatori nisu odgovorni što su odobrili ovaj post. Za čitanje ove priče, isključivo ste krivi vi, jer ste se sami opredelili za tu opciju. Niko vas ''nije terao da drmusate ogradu''.

Naime, dugo sam se opirala da priznam da je opcija fatalizma za mene neprihvatljiva. Dobro, sad priznajem, kao i bilo koja druga opcija. Ali, batrgam se.

Fatalizam potiče od latinske reći fatum. Naravno da svi znamo šta to znači. Neću ni da spomenem koliko je bitno da znate šta znači ta…

Prema nezvaničnim informacijama nezvaničnog crnog hroničara, u ranim jutarnjim časovima, sasvim

Otišla moja strina lekaru.

Međutim, nije to baš tako jednostavno. Mišljenja sam, a znam da nisam jedina koja tako misli, da to i nije baš pravo vreme za odlazak u penziju. Jer, na primer. Šta ako radite neki posao gde stalno buljite u tabele, a cvike više ne pomažu. Radite u nekoj zgradi, recimo, na trećem spratu, i odjednom počinjete da žalite što nema lifta. Nosite dugačke gaće do kasnog proleća. Mrzi vas…

Gore je nebo. Dole je zemlja.