Дневник пользователя Simana

Simana
40, Beograd, Сербия
07.05.2015

U mojoj ulici, u proleće, najviše miriše jorgovan. Lila jorgovan.

Ponekad, kada sam loše volje, dovoljno je da tri puta duboko udahnem miris ulice i raspoloženje mi odmah skoči.
Sećam se da sam se vraćala kući, iz škole, hodajući zatvorenih očiju čim bih skrenula u sokače. I sada to činim, s vremena na vreme, dok prolazim pored novih zgrada koje su nenadano nikle ružeći izgled okoline. Doselili se neki ''divlji'' ljudi i zavode neka ''nova'' pravila. Ne volim njihova pravila.
Nasuprot njih, ima ljudi koje bih želela da sretnem ali nam se ne poklapaju vremena. Zato sa njima vodim isključivo zamišljene razgovore.

Like Комментарии 7
22.07.2014

U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču a vrag bi znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena, u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode, držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao. Cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo, u svakoj kući pun tavan logika, a pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, i svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti i za nekoliko groša titulu ''veliki narodni rodoljub''.
-Kažu da u toj zemlji ima…

Like Комментарии 7
20.05.2015

''Stojim na platformi električnog tramvaja, i poptpuno sam nesiguran u pogledu svog položaja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici. Čak, uzgred, ne bih umeo reći kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao s pravom da postavim. Ne mogu se ničim braniti što stojim na ovoj platformi, što se držim za ovu ručicu, što dopuštam da me nosi ovaj tramvaj, što se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju pred izlozima. Istina, to niko i ne zahteva od mene, ali to je svejedno.
Tramvaj se približava stanici, jedna devojka staje blizu vrata, spremna da…

Like Комментарии 16
23.02.2015

Kako volim da unosim, to je čudo jedno! Unesi krevet. Unesi frižider. Unesi ugaonu. Unesi... Unesi...
A kad pređe u naviku, koja može da bude gadna boljka, onda unosiš unos. Redovno. Kao antibiotik, na svakih 6 sati, ili ako je jači na 12 sati.
Ovaj moj će biti prosečan. Mislim, unos. Prosečan unos, prosečan broj znakova, prosečne rečenice... Ali, sadržaj samog unosa je van svakog proseka.

Bilo je to u vreme jedne od velikih seoba Srba, kada su oči Vuka Isakoviča bile uprte ka bratskoj Rusiji. Ponekad je zbog tog zanosa bio zagledan u ''beskrajni plavi krug i u njemu zvezdu'',…

Like Комментарии 15
14.04.2015

Obično me posle neke velike gluposti uhvati potreba za filozofiranjem. Nije lepo filozofirati rano ujutru, jer ko zna šta sve može da se desi u toku dana. Zato sam rešila da to ne radim. Umesto toga, pričam vam priču...

Obožavam da se ujutru izležavam do podne u pidžami a ponekad je ne skidam tokom celog dana. Ali, ako nekim slučajem imam slobodan dan, neki praznik, na primer, onda ustajem rano kao pekar. Ne možete ni da pretpostavite koliko je dug dan kad ustanete rano a ne morate. Jednom rečju, tragedija ako nije komedija. Mislim, uvek možete da birate šta vam odgovara…

Like Комментарии 7
25.07.2017

Sigurno ste bili u prilici da vas na ulici zaustave novinari da vam postave neko glupo pitanje. I ostanete bez teksta. Onda, novinari počnu da postavljaju potpitanja, kao da vam pomognu. Vi i dalje bez teksta. Posedujem šolju na kojoj piše da ne odgovaram na glupa pitanja, ali ne nosim je u torbi.
Mislim, uvek se može na glupo pitanje odgovoriti još gluplje, ali...

Like Комментарии 6
20.11.2014

Satira je vrsta književnog dela u kome se na duhovit i podrugljiv način izražava oštra osuda nekog društva, pojednica, ili nekog nedostatka.

Ironija je stilska figura kojom reči dobijaju suprotan smisao od onog u svom osnovnom značenju. Ironijom se ljudske mane pretvaraju u vrline. Ako je ironija preterana dobijamo sarkazam.
Aluzijom dobijamo pojam koji je nedorečen, kada umesto pojma na koji se misli upotrebimo neki koji mu je sličan.

U stvari, pitanje glasi:
Šta bi bio eufemizam za sarkazam ironije ako aluzijom dobijemo satiru?


P.S.
Laki ima laku ruku.

Like Комментарии 17
03.05.2015

Do 188. dana stigavši, vraćajući se unazad, kako i volim da brojim kad je potrebno. Ono ne toliko potrebno koliko voljeno. I ne toliko precizno, koliko bih volela. Neprecizno je iz jednog jedinog razloga. Nisam zapisala datum početka vraćanja, a zapamtila nisam, niti mogu.

Dakle, bilo je to ovako.
Moji prsti vešto su pleli mrežu obmane ali se mreža parala svake noći. Bilo je teško isplesti u toku dana onoliko koliko je noću oparano, i još za neki red više.
Reših da pribegnem starom lukavstvu.
Teško je bilo pronaći staro lukavstvo već davno zaboravljeno i svakako otrcano. Ali, nikad ne priznaj da…

Like Комментарии 9
09.01.2017

Najkraća priča je u toku.

Dešava se, upravo, sad, dok pišem. Zasipaju me grudvama, ali ne mogu da se branim.
Ruke su mi zauzete držanjem za slogove, koji se opet drže za reči, a reči za rečenice. Smislene i besmislene, u zavisnosti kojim redom se drže za dva kraja.
U ruci držim prvi kraj.

Like Комментарии 15
15.03.2015

Nekad je bio normalan. Sad je samo bio. Da bi ostao normalan, morao bi biti. :D Za početak. Posle može da bivstvuje do kraja života kao takav.

A: Nekad je bio normalan, sad je samo bio...

B: Život nas tako oblikuje da bismo kroz njega mogli da klizimo što je lakše moguće. Taj proces je za svakoga različit-realno, razne spodobe mogu biti rezultat ovog procesa... ;-)

A: Da bi i dalje bio normalan, moraš biti. I to je to.

B: Misliš, bitisati??! ;-

A: Prvo biti pa posle bivstvovati.

B: Znači, ostaje mi još samo da bitišem. Kako sumornu ulogu dobih ovom raspodelom. Šta tvoja…

Like Комментарии 6
← предыдущая 1 2 3 4 5 ... 16 следующая →
Дневники
Дневники обновляются каждые 5 минут