Napisacu blog neki drugi dan, veceras nemam sta da kazem! Nemam sta pametno da kazem!!! Lako je pisati kad ti nesto na dusi lezi. Tada reci same izlecu, kao odapete strele iz luka. Ali napisi ti nesto kad nemas sta da kazes! Da te vidim tad, bato moj! Pisati a ne reci nista, a opet da ima nekog smisla. Kakvog takvog! Imam jednog druga kome je uzrecica " Ljubi te brat". Toliko mi ide na zivce ta njegova uzrecica, a nikad mu nisam rekao... Ne vidim poentu. To je on, trudim se da ga prihvatim. I uspeva mi nekako zadnjih 20 godina. I eto, uspeo sam. Uspeo sam govoriti puno a ne reci nista. Znate zasto to radim? Zato sto je pisanje lek. Ako je tako, mozda me izleci! Samo treba biti uporan! Pisati svaki dan. I kada te mrzi, i kad si tuzan, i kad si veseo, i kad reci same naviru, i kad ih nema ni od korova!

Нравится