Sedela je na fotelji prekrivena ćebetom,sedu kosu je prekrila šarenom maramom.Prozor se nalazio iza njenih leđa,volela je tu da sedi,imala je dosta svetlosti,da prelistava svoje slike,najlepše radove njenih đaka, sa raznih takmičenja,priredbi.Imala je biblioteku knjiga,preko celog zida,kupovala ih je od uličnih prodavaca,dobijala od dece,prijatelja.Televizor je skoro stalno bio uključen,ali malo šta je gledala na njemu,jednostavno,zvuci,priča, pravili su joj društvo.Pogleda u njega i oseti zahvalnost prema komšiji koji ga je nekoliko puta popravljao.Nije imala novca da mu plati a on nije hteo ni da čuje pa je krišom njegovoj deci kupovala čokolade..Osetila je nestrpljenje, poštara još nema,da joj donese to malo penzije, što ima. Glava je zabolela,zamračilo joj se pred očima, ustala je,htela je sebi da da,a onda se setila,da ima,još samo malo insulina.Prazne prodavnice, apoteke,plašila se da ga više neće naći.Predomislila se,otišla do prozora i odškrinula ga.Svež vazduh je prijao,ali pravi lek,osveženje,je bio zvuk, koji je pratio, sav život,dečja galama.Ne,nikada se nije udavala,nije imala svoju decu.Život je posvetila tuđoj deci,školi,bila je najomiljenija učiteljica.Čudili su se koliko ima mira i strpljenja.Stan u kome je živela bio je mali,opštinski,hladan,nije imala čime da ga greje.Osećala je groznicu,hladnoća joj je prolazila kroz kosti,morala je nešto da pojede.U zamrzivaču je imala nekoliko vekni hleba i desetak litara mleka. Imala je vremena,da ujutro rano čeka,vidi poznate ljude,ispriča se sa njima.To je bila zlatna rezerva,za ne daj bože,za svaki slučaj.Isekla je dva tanka parčeta hleba,stavila ih na plotnu,da ih prepeče.Slatki su,onako hrskavi kao kolači a dobro joj dođe,da ogreje ruke.Sa televizora,dopre,poznati glas.Pogleda,čovek u lepom odelu,doteran daje intervju,oko njega ljudi koji ga čuvaju,neka silna gospoda.Gleda ga,a misli su joj daleko,oseća ponos,pa to je onaj njen deran,nemirko iz treće klupe.Koliko je bio nestašan,voleo je da se tuče,da se pravi važan a gle sada.Bi joj žao što nije tu komšinica,da joj pokaže to njeno dete.Ugrejala je ruke i topao hleb joj je prijao a onda je pogledala u račune, koje treba da plati.Misao jeziva,grozna,da li će moći? Nikada nije bila dužna nikom.

---

Нравится