Tebi koji rusis sve granice mog postojanja
daleko ispod oblaka samotni, na kojima cucis i cekas poput lesinara
da se okliznem i da te opet potrazim
da ti setna i ceznjiva poletim u zagrljaj, hladan i tuđ
da dozvolim da me jos jednom prevaris
tim ocima skitnice koji trazi jos jedno sneno svitanje
među tvojim dlanovima dugo skrivan prah nekih dalekih meni i tebi neznanih cesta ...

Zagrizes jos jednom da se uveris da sam jos tu, da sam samo tvoja
tajna i daleka tebi na koljena polozena
jos jedna zrtva tvojih obmana u trijumfu ponocnih utvara.
Pa zagrizi jos jace, probudi me pre nego potpuno nestanem
i gledaj u oci koje su te pratile na tvojim cudnim putevima u prazno ...

Skloni taj osmeh anđela i sakrij ta krila u tami vremena
pusti da se ljube te zveri koje su se u nama prepoznale
jednog kisnog leta uz opomenu đavola, kad sam se skrivala među tvojim prstima
mokra i ljepljiva od tvojih poljubaca, obelezena vatrom svih nasih svetova
oduvek i zauvek tvoja ...

Zatvaram prozore u siva svitanja, mazno se protezem u tvojim mislima
divlja i topla od noci rastrzana, u tvojim najljuđim snovima
pod tvojim nogama sklupcana, jos uvek tvoja jedina ...

Pada noc uz topot konjskih kopita, sumrak izgaran nasim slutnjama
ne lomi ogledala i ne trazi me među zvezdama
Jos uvek sam tu, na izvoru svih tvojih grehova
iz pepela stvorena, ptica među tvojim prstima ...

I zato ne otvaraj prozore u svitanja, ne trazi me među zvezdama
ja jos uvek hodam na prstima, skrivena na tvojim usnama
u posljednjim trzajima zimskog sunca, topla i mazna među tvojim dlanovima
tvoja tajna i daleka u pesmi rođena ...

... divlja i neukrotiva ...

Нравится 7