Koža (derma) je višeslojni omotač, višefunkcionalni i najveći organ tela sa žlezdanom (sekretornom), čulnom (receptornom) i zaštitnom funkcijom. Kožom osećamo osobine predmeta: tvrdoću, vlažnost, strukturu površine, temperaturu i sl. Ona prva od svih organa reaguje na dodir i bol. 


Čvrsta je i elastična, štiti od spoljašnjih povreda, probijanja štetnih tečnosti ili čvrstih materija i parazita u unutrašnje tkivo. Nepresteno se ljušti i otprilike za 50 dana u celini se zamenjuje novim kožnim tkivom. Čulnu funkciju ostvaruju bogati nervni završeci u koži koji omogućavaju osećaj dodira, bola i temperature.

Koža se sastoji od tri glavna sloja:

- pokožica (epiderm, mrtvi rožnati sloj i Malpigijev sloj živih ćelija) - epiderm je prva odbrambena linija od štetnih zračenja i stranih napada i čini kožu vodonepropusnom.U Malpigijevom živom sloju se nalaze žive ćelije u kojima se nalazi melatonin, pigment koji boji kožu. Pokožica ne sadrži nervne niti krvne ogranke;

- krzno, koža (derma) je osnovni zaštitno-čulni i sekretorni organ, koji je u svojoj građi protkan čulno-nervnim organima kao i nervnim slobodnim završecima, krvnim sudovima i sekretornim žlezdama lojnicama i znojnicama. U sloju krzna se istovremeno nalaze biološke energetske tačke sa pripadajućim biotokovima, koji sačinjavaju jedinstvenu mrežu biotokova razgranatih kroz ceo organizam i na taj način direktno povezuju sve pripadajuće organe tela. Čulne ćelije primaju draži i nadražaje prenose preko nervnih vlakana do kičmene moždine i mozga, gde se prerađuju i povratnim putem nervnih vlakana vraćaju na polazno mesto. Znoj i loj su blago antiseptični;

- potkožno tkivo je treći rastresiti sloj kože u kojem se nalaze ćelije bogate masnim materijama. Ovaj deo tkiva kože prisnije povezuje unutrašnje delove tela, naročito mišiće.

Tipovi kože

- normalna koža – deluje prozračno i nežno, neznatno je sjajna i malo vlažna, normalno promašćena i prokrvavljena, elastična je, čvrsta, dobrog tonusa mišića i napetosti tkiva. Ružičaste je boje, ima mekanu, finu u glatku glazuru. Debljina kože zavisno od lokacije, ona je normalna, nisu naglašene bore i nabori. Funkcija kože u resorpciji i adsorpciji je normalna. Lojne i znojne žlezde rade normalno. Stupanj kožne napetosti je dobar, pore su male i jedva vidljive. Kožni omotač ima kiselinski karakter (pH vrednost je od 4,2 do 6,7) i nema kožnih nečistoća. Ovaj tip kože je svojstven mladim osobama. A starenjem koža se isušuje. Vrlo dobro podnosi kozmetički tretman i lagano se neguje. Higijenski tretman kože kod osoba preko trideset godina, izvodi se regenerativno-stimulativnim tretmanom.

- masna koža – sporije stari nego normalna koža. Neuravnoteženija je, sjajnija i mlitavija od normalne kože i naginje svakoj vrsti kožne nečistoće (bubuljica ili sujedica). Pore u koži su proširene, lojne i znojne žlezde rade pojačano i tu se sakupljaju loj i prljavština. Sklona je infekcijama, tako da nastaju crne tačke (komedoni), koji su prethodnica bubuljica i akni. U cilju normalizacije rada lojnih žlezda vrši se tretman kože lica. Preduzimaju se određene mere u načinu ishrane (smanjiti prekomerno unošenje proteina, svih vrsta masnih namirnica, slakih sokova, ugljenih hidrata, naročito prerađevina od brašna) i stalnom održavanju i higijene kože.

- suva koža – ima nežne pore, siromašna je mašću i vodom, ima izgled zategnutosti, posuta je mrljama i zbog nedovoljne elastičnosti brzo se nabora. Ovakovo stanje je najčešće posledica dehidracije, nedostatka vode i masti, ili je posledica poremećaja hormonske ravnoteže, poremećaja metabolizma ili prekomernog unošenja masnoća. Suva koža loše podnosi alkohol, sapune i alkalne vrste kozmetičkog mleka. Duže izlaganje suncu, vručini i hladni oblozi, sauna i jako alkalična voda, štete i izazivaju posledice. Dobro podnosi hidratantni masni krem na bazi biljnih ulja i glicerinski sapun. Suva koža se masira blagim pokretima glađenja i tapkanja jagodicama prstiju, tako se stuimulišu nervni završeci, ubrzava cirkulacija, a koža postaje svežija i lepša.
Opšte mere: iz hrane isključiti meso, mozak, jaja, mlečne proizvode, šećer i slatkiše.

- mešovita (kombinova) koža – mešavina je masne i suve kože. Masni sloj na licu se prostire u jednom truglu od polovine čela sve do brade, zahvatajući čelo, nos i bradu. Obrazi su obično suvi. Lojne i znojne žlezde kod masne kože imaju pojačanu, a kod suve kože umanjenu aktivnost. Ova koža zahteva posebni tretman i specifičnu negu.

Čulni organi kože

Materijalni elemenat čoveka je čulno telo, koje je povezano sa organima čula sa spoljašnjom sredinom iz koje na njih deluju mehaničke, hemijske, temperaturne, svetlosne, zvučne, klimatske i elektromagnetske draži.
Čulni organi se nalaze ispod pokožice u kvržicama krzna, čine ih čulne čelije, slobodni nervni završeci, nervno vlakno i mozak. Primljene draži iz spoljašne sredine, prenose se na nervna vlakna i sprovode do mozga preko kičmene moždine.

RECEPTORI DODIRA

TELESNI RECEPTORI DODIRA

• čulo dodira – omogućuje informaciju o stanju, obliku, tvrdoći i veličini regije. Osećamo tri vrste dodira: veličinu i rapavost, mekoću ili tvrdoću i toplo ili hladno. Broj osetljivih mesta na dodir iznosi oko 25 na kvadratni centimetar, ili ukupno oko 500000 receptora na celoj površini kože.
  Lak pritisak aktivira receptore sa oko deset električnih treptaja u sekundi,
  Srednji pritisak aktivira receptore sa oko 50 električnih treptaja u sekundi, i
  Jak pritisak aktivira receptore sa oko 120 treptaja u sekundi.

ENERGETSKI RECEPTORI DODIRA

to su biološke energetske tačke u koži, koji su okidači u vidu releja koji prizvode energiju u vidi pojačavanja od jedne do druge biotačke. One imaju manji električni otpor od okolnog tkiva i deluju prema zakonu energije na višestruki način. One su veza sa drugim biotokovima i direkto utiču na ravnotežu bioenergje.

RECEPTORI BOLA

TELESNI RECEPTORI BOLA

• čulo bola – bol je simptom bolesni (a ne bolest) i za nervni sistem je informacija o postojanju funkcionalnog ili organskog poremećaja. Bol se javlja u vidu male bolne tačke ili male regije na koži osetljive na pritisak. Svi organi i sistemi osim mozga, srca i pluća imaju svoje bolne tačke. Bol može da peče, bode, probada, burgija, steže, drobi, može da traje kratko, u napadima ili trajno. Broj osetljivih receptora bola u koži je oko 170 na kvadratni centimetar. Oni su osetljivi na mehaničke, toplotne i hemijske draži.

ENERGETSKI RECEPTORI BOLA
nalaze se u koži na kraju ili u blizini debelog nervnog vlakna. To je i dokaz da su u nekim biotačkama vlakna povezana sa njima ili se nale u njihovoj neposrednoj blizini.
Međućelijska tečnost je isto posrednik energetskog kontakta.

RECEPTORI ZA TEMPERATURU

TELESNI RECEPTORI TEMPERATURE

• čulo za temperaturu (hladnoću i toplotu) – senzitivna telešca površinskog senzibiliteta za temperaturu nalaze se u vidu nervnih završetaka ispod pokožice u krznu. Posebno su izdvojeni prijemnici za hladnoću od prijemnika za toplotu. Adaptacija organizma na temperaturu do određene granice postoji.

• Čulo za hladnoću – prijemnici draži se nalaze dublje u sloju kože. Receptora za hladnoću ima oko 500000, a najgušći su na leđima.

• Čulo za toplotu – prijemnici draži se nalaze dublje u koži i ima ih oko 30000.

ENERGETSKI RECEPTORI TEMPERATURE

• nalaze se u sredini kože na bioenergetskim tačkama, koje su povezane sa temperaturom okolnog tkiva.

Нравится 11